Kako sam povratila kontrolu nad svojim životom i ostavila pušenje – 1. deo

Pre 20-ak godina 1. put sam “uspela” da ostavim cigarete! Kažem “uspela”, a evo i zašto!

Bilo je to izuzetno bolno iskustvo za mene. Sećam se kao juče da je bilo!

Pripremala sam se više od 6 meseci za taj čin i kada je došao taj dan (Moj rođendan) bila sam toliko nervozna, razdražljiva i jadna da mi je teško čak i danas kada pomislim na to.

Uz pomoć jake volje i sa velikom mukom, uspela sam!

IZDRŽALA sam bez cigareta celih 8 meseci.

Kako je vreme prolazilo bivalo mi je sve lakše i kad sam konačno potpuno prestala da razmišljam o cigaretama desilo se…(nešto što me je vratilo unazad)

Moja ruka je, potpuno nesvesno, posegla za tuđom cigaretom koja je bila na stolu. Tek kad sam je ugasila, shvatila sam šta se desilo.

Vođena parolom “Jednom pušač, uvek pušač” munjevitom brzinom vratila sam se na “staro”!

Sad, kad pišem o tome, shvatam, da sam svih tih 8 meseci zavidela pušačima i da sam svakodnevno pila kafu u kafiću kako bih pasivno pušila.

Vrlo brzo sam dostigla, pa čak i prestigla nekadašnju dnevnu količinu popušenih cigareta.

Brzina kojom sam povećala broj popušenih cigareta (kao da sam morala nadoknaditi propušteno) pomogla mi je da primetim koliko mi cigarete smetaju!

Opet sam bila na početku agonije!

Samo ovaj put, na početku, ali sa MUČNIM ISKUSTVOM ostavljanja cigareta.

I to iskustvo je u meni izazivalo strah!

Pitanja poput, da li ću biti u stanju još jednom da izdržim proces odvikavanja? A odmah iza njega misao –“Koja je svrha ponovnog mučenja kada ću opet kad se desi STRES početi iz početka.”

Tako sam potpuno obeshrabrena nastavila da “uživam u cigareti”.

Pretpostavljate, uspešno sam objasnila svom okruženju (čitaj-sebi) da je to “Moje jedino zadovoljstvo”, da sam se “Odrekla svega i da ne mogu još i to da ostavim”, da “Ja BAŠ VOLIM da pušim” i da je bezveze da se mučim ostavljajući cigarete kad je neizbežno da ću posle prvog stresa početi ponovo!

A ono što sam osećala duboko u sebi i još dublje potisnula silnim izgovorima, bili su STRAH I SRAM!

Opkoljena prikrivenim strahom ulazim u fazu života u kojoj SVE, ali baš sve postaje podređeno pušenju.

Da bi krenula bilo gde, prvo moram da popušim cigaretu.

Zatim, pušački  standardi -“Jutarnja”, “Večernja”, “Uz kafu”, “Pre, a naročito posle jela”, “Dok se čeka, da se ne dangubi, jer zna se: „Uz cigaretu nisi sam”, “Posle sexa-Vaau, ništa slađe-reklo bi se skoro bolje od sexa”

“Dok pričam preko telefona, a i uživo”…

Kada pomislim na bilo kakvu akciju ona je morala biti oivičena barem po jednom cigaretom pre i posle.

Strastveni pušač!

VOLIM, pa to ti je!

I to mora da se pokaže-transparentno!

Posle prvog iskustva ostavljanja cigareta prošle su godine pre momenta “PUCANJA”.

Kada sam na vrlo bolan način osvestila da sam ROB CIGARETE, zaključila sam da ipak MORAM nešto da uradim.

Da!

Moram!

Ali kako???

Da li je potrebno da nabrajam šta sam sve probala?

U repertoaru takozvanih pomagala za “uspešnu borbu protiv pušenja” bile su neke ODVRATNE biljne cigarete, pa biljne tablete, zatim Ziban, pa još neke sitne tabletice, zaboravila sam kako su se zvale nešto na “M.”, čini mi se, a čini mi se da ih je bilo million u jednoj tabli, nikad kraja mučenju i borbi! Pa neki flasteri, pa ostavljanje “na suvo” par dana i kompenzovanje cigareta sa žvakama, bombonama, hranom…

I kao što sam naziv kaže, sve je to bila BORBA između Mene “SA” i mene “BEZ” cigareta!

Ne moram da objašnjavam koliko se moje samopoštovanje srozalo u tom periodu.

Mislila sam da sam postala bezkarakterna osoba, nedosledna, slaba, nemoćna da išta promenim i isteram na čistac…

 

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *