Kako sam povratila kontrolu nad svojim životom i ostavila pušenje – 3. deo

Kada sam na jednoj od NLP edukacija osvestila KOLIKO sam bila nesvesna i koliko nisam dozvoljavala nikom da mi priđe i očisti mi živu ranu kako bi imala šansu da zaraste.

Koliko je taj bol bio ujedno i moja sramota.

Koliko sam se borila da kroz druge oblasti svog života dokažem svoju vrednost i koliko je  cigareta uspevala sve da obezvredi.

Potoci suza izašli su iz mene!

A sa njima i ona Njeno veličanstvo Cigareta -“Kraljica” -Moj prvi pređen most na putu odrastanja.

Zbog mladalačke nestrpljivosti i potrebe da što pre odrastem, pokažem da vredim, a samim tim i da imam pravo da pripadam grupi odraslih zrelih ljudi, na prvom testu zrelosti- Pala sam!

Pala i razbila se, a mogućnosti popravke – nema!

Bolje rečeno, oni od kojih sam “s pregleda učila” znaju samo kako se igra nivo zvani “Pušenje“, ali prelazak na viši nivo zvani “Odvikavanje od pušenja” još uvek nisu savladali.

Već tada mi nije bilo jasno zašto me taj simbol zrelosti “tera” da se krijem od roditelja i

izaziva neku vrstu samoprezira i sramote… Kao što su Adam i Eva u Rajskom vrtu posle kušanja zabranjenog voća osetili potrebu da pokriju svoje genitalije, tako sam i ja posle rituala zvanog Prva cigareta koja je bila neopisivo odvratna, utisnula u sebe taj “odvratni pečat zrelosti” koji je godinama uz to što je lagano i vrlo sistematski uništavao moje telo, nagrizao i moju dušu.

Pušenje  je postalo moja svakodnevica, moj identitet, moj zaštitni znak…

Ja sam pušač!-bila je afirmacija koju sam često izgovarala nasamo ili u društvu,

potpuno nesvesna šta time činim sebi i svom okruženju.

Kao što sam već rekla- Pušač- to je “specijalna kategorija ljudi” i nimalo nije čudno što ljudi koji nikad nisu upali u zamku pušenja nisu u stanju da razumeju pušače.

Pušačka logika je pušačka logika! Tačka!

Bez potrebe da ikog vređam, jer sam i sama bila žrtva pušačke logike.

Pušač, dok god u sebi ne osvesti svoje zablude vezane uz pušenje, duboko je ubeđen da je njegov pogled na stvari JEDINI MOGUĆI pogled i često misli da je neshvaćen od okolnih nepušača.

Čak bi se moglo reći da pušač naglas ubeđuje sam sebe, kako bi se oprao pred sobom i drugima.

Moj otac nikad nije pušio i pokušavao je na razne načine da dopre do moje svesti, ali uzaludno.

Do te mere je bio uporan u svojoj nameri da mi otvori oči, da mi je čak slao pisma

u kojima su bili  tekstovi o odvikavanju od pušenja. Tražio je način da izbegne svađu, a da mi prenese poruku koja bi mogla život da mi promeni. Nažalost nije imalo efekta. Svaki put kada bi pokrenuo priču o štetnosti cigareta mi bi se posvađali i oboje ostajali povređeni.

Ja sa mišlju kako moj voljeni otac mene ne prihvata i ne razume, a on sa bolom izazvanim od nemoći da pozitivno utiče na rođeno dete. Godine su prolazile, a on nije mogao da prihvati činjenicu da je njegovo prvenče u kandžama nemani zvane cigareta. On je video ono što ja videla nisam. Zlo koje je obuzelo celo moje biće i koje ima kontrolu nadamnom, a da ja toga uopšte nisam svesna.

Nije hteo da prihvati činjenicu, njegovom logičnom umu nikako nije bilo jasno kako ja ne vidim ono što on vidi! Nije hteo da odustane od namere da osvetli ono što je za mene bilo u senci, verovao je u moj zdrav razum i hvala mu što nikad nije odustao od mene!

Hvala mu što je tražio načine da osvetli zamku u koju sam još kao naivno dete upala, a pošto je njemu pušačka logika potpuno strana i nerazumna nije imao načina da dopre do mene, a ja

nisam umela sama da se izvučem.

Njemu u znak zahvalnosti za veru, nadu, upornost i želju da mi pomogne. Za njegovu ljubav koju tada nisam poimala kao ljubav, već kao pritisak od kog sam bežala.

Ogoljavam svoja osećanja zbog kojih nisam ponosna, al ih se više ne stidim. Sada sam svesna zabluda pušačke logike, kojih tada nisam bila svesna, jer moj fokus je bio na zadovoljavanju potrebe za cigaretom, a ta potreba je bila toliko intenzivna da je okupirala čitavo moje biće.

Pišem ovu ličnu ispovest sa nadom da će moje reči nekom pomoći da uvidi zamke i zablude u poimanju sveta oko sebe zarad zadovoljavanja potrebe koju izazivaju cigarete.

Koje nisu samo štetne za fizičko zdravlje već imaju moć da oštete i um i dušu.

Hvala Bogu, svako ljudsko biće ima pravo da pogreši i da tu grešku ispravi, a Bog je milostiv pa prašta.

Zahvaljujući mojim iskustvima na putu oslobađanja od cigareta

Edukacijama NLP-a i Coachinga kroz koje sam spoznala snagu i značaj pravilno postavljenih pitanja nastao je program za lako odvikavanje od pušenja DIŠI, SAMO DIŠI!

Kad odlučite da ostavite cigarete i povratite izgubljene delove sebe,

kroz program DIŠI, SAMO DIŠI vodiću Vas nežno i odlučno, korak po korak.

Pokazaću Vam put!

Pomoći ću Vam da izbegnete zamke!

Pokazaću Vam prečice!

Naučiću Vas metodama koje su pomogle meni!

Podržaću Vas u trenutcima slabosti!

Objasniću Vam kako da prevaziđete strah!

Pomoći ću Vam da se oslobodite želje za cigaretom!

Ne kažem da je ovo čarobna formula koja će Vam preko noći promeniti život, ali sam sigurna da ćete iz ovoga uzeti za sebe ono što je za Vas najbolje!

Verujem da će Vam moji padovi poslužiti kao model – kako ne treba.

I verujem da ćete metode koje su meni davale rezultate iskoristiti kako bi skratili sebi muke.

Kroz program DIŠI, SAMO DIŠI dobićete alate sa kojima možete ponovo uspostaviti kontrolu nad svojim životom, uzeti svoj život u svoje ruke, povratiti dostojanstvo i samopouzdanje.

Izdići se iz pepela poput Fenixa, postati i ostati NEpušač!

Jer ako sam mogla ja, možete i Vi!

Ja sam sada srećna žena koja je vratila sebe sebi, posle višedecenijskog ropstva, zvanog pušenje!

Kako bi bilo da mi se pridružiš?

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *